new icn messageflickr-free-ic3d pan white
Merops apiaster | by gajicboki
Back to group

Merops apiaster

Neke ptice su stvorene da budu opevane. Kits je opevao slavuja, Po gavrana. Život pčelarice je više nalik epskom romanu, pruža se preko kontinenata, ispunjen je komplikovanim porodičnim odnosima, krađom, opasnošću, maltretiranjem i blistavom lepotom. Pčelarica juri nebom u svojoj gizdavoj raznobojnoj odeći: kestenjasta kruna, crna razbojnička maska, tirkizne grudi, perje na vratu boje zrelog žita. Odežda za pticu koja voli da rizikuje!

 

Kao što joj ime govori, pčelarica jede pčele (mada lovi i viline konjice, moljce, termite, leptire – skoro sve što leti). Kad juri pčelu, leti poput termički navođenog projektila, prateći u stopu svaki pokret svog plena. Posle ulova u vazduhu, pčelarica se spušta na odmorište da izvuče otrov iz pčele. To je brutalno efikasna operacija. Držeći pčelu kljunom, ptica udara glavom insekta o jednu stranu grane, a zatim trlja njegov zadnji deo tela o drugu. Trljanje dovodi do toga da ošamućena, ponekad obezglavljena pčela izluči svoje otrove.

 

Nije loše biti pčelarica (Merops apiaster). Većina formira klanove koji podižu mladunce u proleće i leto u širokom potezu od Španije do Kazahstana (manja populacija živi uglavnom u Južnoj Africi). Poljoprivredna imanja, polja i rečne doline osiguravaju obilje slasnih insekata. Jata pčelarica prate traktore dok obrađuju njive. Kad otkriju košnicu, ptice prirede gozbu – istraživač je jednom pored košnice pronašao stotinu pčela u želucu jedne pčelarice. Neki pčelari pucaju na pčelarice jer ih smatraju štetočinama.

 

Evropske pčele zimu provode u košnicama, što pčelaricama osiromašuje glavni izvor hrane. Zato se u kasno leto završava period idile za mlade pčelarice i njeni klanovi započinju dugo, opasno putovanje. Velika jata pčelarica iz Španije, Francuske i severne Italije lete preko Gibraltarskog moreuza na svom putu preko Sahare do zimovališta u zapadnoj Africi. Pčelarice iz Srbije i drugih srednjoevropskih i istočnoevropskih zemalja preleću Sredozemno more i Arapsku pustinju da bi zimovale na jugu Afrike. „Ta migracija je krajnje riskantan poduhvat“, kaže Hilari Fraj, britanski ornitolog koji pčelarice proučava više od 45 godina. Dok se skupljaju nad Sredozemljem, ptice često moraju da izbegavaju morske sokolove (Falco eleonorae) koji vrebaju jata pevačica u seobi da bi nahranili svoje ptiće. „Najmanje 30 posto ptica strada od grabljivica ili drugih opasnosti pre nego što uspeju da se vrate u Evropu narednog proleća“, kaže Fraj.

 

Kad ptice stignu u Afriku, počinje sezona parenja. Mužjaci pčelarice drže se svog klana, dok ženke odlaze da svoje gene pridodaju drugim grupama. Šumski požari ponekad deluju kao stimulans, tako što s kilometarskih udaljenosti privlače brojne pčelarice na gozbu insektima. Tako španski mužjaci sreću italijanske ženke, srpske ptice sreću kazahstanske, i sparuju se zauvek. Dolazi april i povratak u Evropu. Jednogodišnji mužjaci se vraćaju u svoj rodni kraj s novim ženkama. Dom je obično peščarna litica ili peščana rečna obala ispunjena starim gnezdima, ovalnim tunelima dugim poput ljudske noge i širokim kao pesnica. Pošto ne žele da započnu život nove porodice u korišćenom gnezdu, pčelarice će zaobići postojeća skrovišta i iskopati sebi nova. Dvadeset dana neprestano kljucaju i stružu. Do kraja rada iskopaju 7 do 13 kilograma zemlje – preko 80 puta više od njihove težine – i troše 2 milimetra svojih kljunova.

1,275 views
0 faves
21 comments
Taken on July 13, 2011